О књизи: година / Када сам први пут срео Јака Блацквоода, ствари су кренуле мало по злу. У своју одбрану рећи ћу: нисам га препознао. Ко би могао да претпостави да ће легендарна рок звезда куповати у продавници? Оно што ме је више бринуло је да се приближава мећава и да ће он зграбити последње паковање сладоледа од менте и чоколаде. Могао сам мирно да одем, али ме је самозадовољним погледом позвао да покушам да однесем драгоцени сладолед. Па сам га пољубила. А онда му је отела сладолед право из руку. Добро, био сам непоштен, али као очајна времена и све то. Никада ми не би пало на памет да ће он бити мој нови комшија. За оне који ме намерно љуте. Такође добија велико задовољство што га подсећају на дуг за сладолед. Каже да ће радо прихватити пољупце као наплату. Неодољиви комшија ме држи будним свирајући своју гитару у својој дневној соби, запањујуће гол. Очигледно, најбоља опција је једноставно игнорисати. Међутим, није тако лако игнорисати његове успешне покушаје да ме насмеје, посебну таму у њему која се савршено слаже са мојим, и начин на који ме његов поглед чини да се топим брже од путера под ужареним сунцем. Нико од нас не верује у љубав и „заједно и заувек“. Па ипак, брзо постајемо зависни једни од других. Али могли би да постану нешто више. Будите све једно другом. Само треба веровати.